Gastarbeiter u lovu na srecu |
||||
uto - 23.02.2010Gastarbeiterske price (deo treci)
Zivot iz pocetka, sa sredine nekog tudjeg filma "Da li smo izmislili nacin da udjemo u avion, sletimo u novi grad i krenemo zivot iz pocetka, sa sredine nekog tudjeg filma? Moguce je prilagoditi se, to je uostalom deo ljudske prirode. Istinski se ispuniti i voditi zivot koji se moze porediti sa uspehom i zadovoljstvom u sopstvenoj sredini, po mom misljenju, nikako nije." I.T. Svajcarska pet - 05.02.2010Ono kao ljubav - Minhenska verzijaUpozorenje: Ovo ce biti pravi zenski post :-) Zarko je dosao u ovu nam prijateljsku i dragu zemlju isto kad i ja. Programer u srcu i dusi, i pritom retko dobar covek. Od onih na koje mozes da racunas. Jedini problem je njegova preterana opustenost. Jednom, poodavno vec, kada sam ga pitao za broj njegovog fiksnog telefona, rece da ne zna. Nisam mu verovao. Nakon par godina druzenja, sada mu verujem da nije znao, i da mozda jos uvek ne zna. Upoznali smo se na basketu. Ex-Jugo napad iz vise pravaca, na placeni termin u sali jedne americke firme. Naravno da niko od nas nije radio u toj firmi :-) I tako je Zarko gastarbajterisao ovde dok je njegova dugogodisnja devojka Z. najpre u domovini radila svoje naucne radove, a zatim i doktorat u Svajcarskoj. Klasicna studentska ljubav. Vidjali su se u vrh glave dva puta mesecno. Ali ne i mnogo redje. Licilo mi je na one rutinske price, dugogodisnje veze, koje polako ulaze u brak, kao sto je "projektni zadatak" propisao. I on rece otprilike tako, samo da nadje posao u Svajcarskoj ili ona postdoktorske u Germaniji, pa ce oni srecno zajedno ziveti. U medjuvremenu je poceo da radi ne u Svajcarskoj nego u jednom jos severnijem gradu nove nam domovine. Vidjanje je bilo jos redje. Mada ne znam tacno koliko. I tako, u leto 2005. ili 2006. zakazase oni vencanje. Roditelji na Balkanu organizovali i rezervisali sve po propisu. Cela ekipa u Germaniji, u koju ja tada nisam spadao, pokupovala avionske karte i uveliko se spremala na balkanski dernek. A bilo ih je sa svih strana, i nadali su se jedinstvenom dozivljaju. Dve nedelje pre vencanja, Zarko salje nesudjenoj mladi Z. SMS u kome stoji otprilike, da se predomislio, da nije spreman za vencanje i brak i da je bolje da na vreme prekinu sve. Nije je udostojio ni telefonskog poziva. Jadnica je morala da zove zajednickog prijatelja, da proveri da li je to zakasnela prvoaprilska sala ili lose pijanstvo. Nije bilo ni jedno ni drugo. Zarko je jednostavno prelomio. I to u kakvom momentu... Kasnije se ispostavilo i da je na novom poslu upoznao i izvesnu Klaudiju. Prilicno mladja od njega, slatka, sramezljiva i uz to iz istocne Nemacke. Zarko ju je ubrzo predstavio svima i dovodio na redovna vidjanja po pabovima. Koji su bili razlozi ovakve njegove svinjarije? Pa verovatno sve pomalo. Ukljucujuci Klaudiju, rutinsku dugogodisnju vezu, prokletu geografiju, strebersku sizofreniju i depresivne kise srednje Germanije. Ne bih voleo (cak ni kao muskarac :-)) da sam se nasao u kozi sirote Z. Nemam pojma kako je to prezivela i ne mogu ni da zamislim. Mislim da, ko je ista slicno doziveo, moze eventualno da pretpostavi. Jednom recju: veliki poraz. Cuo sam da se u medjuvremenu udala, za nekog ozbiljnijeg, naravno Svajcarca. Nadam se da nece opet uci u neku vrstu rutine. A zivot na zapadu je cista rutina. Opasnosti su velike. Eh, a sta bi sa Zarkom ? Zarko i Klaudija su bili u naizgled skladnoj vezi, ziveli zajedno , prakticno se nisu ni odvajali. Morao sam cak sa njom i ponekad da gledam NBA utakmice, mos' misliti. Zarko je bio jako pazljiv, nezan, zvao je "Zlato", a ona je samo treptala. Mislim ne namerno. Jednostavno, ona je iz Istocne Nemacke. A to je jos severnije i istocnije od zapadne :-) Nakon skoro, ako se ne varam, cetiri godine veze raskinula je sa njim. Cisto onako. I pritom mu rekla, da zadnjih cak godinu dana nista prema njemu vise nije osecala. I on pritom nista nije primetio. Dugih godinu dana. Razlog je bio jednostavan. Klaudija je nasla novi posao (uz obilatu Zarkovu pomoc uzgred budi receno) gde vrlo dobro, cak neverovatno dobro zaradjuje. Upoznala jednog japija, naravno Nemca, tamo i shvatila da Zarko i nije nesto. I otkacila ga..ladno. Pa zar je bas toliko u toj lovi ? Izgleda da jeste, i to prilicno cesto. Zarko je bio sav razbijen. Stalno je pricao o njoj i kao poslednja pizda ispovedao se svakom na koga naidje. I kome treba i kome ne treba. Bilo mi je i neugodno da ga slusam, kao prijatelj. Rasplet (namerno skracujem, jer ne mogu vise da pisem ovaj ljubic :-)): Nakon par meseci, javlja se Klaudija Zarku sa klasicnim pitanjem: Kako si Zarko, sta ima kod tebe ? Naravno, to je bio znak, da je pukla na drugoj strani. Ispostavilo se da je raskinula sa onim deckim, shvatila neke stvari u zivotu i da se (Lesi) vraca kuci. Sazrela devojcica nabrzaka, kobajagi. Zarko je procvetao. I primio je oberucke na grudi. Hmmm ja sam imao osecaj, otprilike kao kada je zavrseno bombardovanje 1999. u Srbiji: patnja je zavrsena, ali smo popili kapitulaciju i veliki poraz. I pritom imam neki cudan osecaj da to nije kraj price. Ali daj to primirje u pm....ne mogu vise pod ovim bombama ... razbise me skroz. On se verovatno nije bas tako osecao, ali ne znam samo dokle ce :-) Dobacio mi jednom prilikom, onako u prolazu: Jel' da sam pizda? Nisam od onih koji sole pamet. Pogotovo sto se ljubavi tice. Dokazao sam svoju nekompetenciju poodavno :-) Sada cekam, (novi) datum za svadbu... Mislim da necu dugo cekati...
nego, tom Zarku, Spejsi zeli sve najbolje (za izgleda predstojecu svadbu), dabogda se bash ozenio tom "stidljivom nemicom" (joj shto su mi te stidljive Nemice drage, nemash pojma...) i dabogda ga na prvoj krivini zamenila sa nekim drugim svojim sunarodnikom japijem Nemcem (shto ce se zasigurno dogoditi)... jer ochigledno da Zarko bash uziva u tome... tu je pronashao svoju srecu... pa neka mu je...sa srecom u stvari... lepo si sve rekao u naslovu posta. ono KAO ljubav... Ma snaci ce se Zarko vec, ali bozanska pravda ( ili kako to vec nazvati) je zajebana neizbezna stvar. To je moj generalni zakljucak. pa onda prochitam i zapitam se zashto si rekao za zene, kad je najveca plachipi... mushko i to kakvo "mushko" . ma ne sekiram se ni ja za Zarka i josh mnoge njemu slichnim...jer i ja se slazem sa tvojim generalnim zakljuckom.:) Nekako, jeste post za zene. Na ovim nasim prostorima, neobicno je da muskarac stane na stranu zene, pogotovo kad su ovakve stvari u pitanju. Ti si svog druga okarakterisao bas onako kako bi rekao Rade Serbedzija u filmu "Variola vera".:) @Lanna: Hoces mi reci, da bi vecina ljudi sa Balkana reklo: Ako joj se poslao SMS, ako ju je ponizio, osramotio, ako je sjebao vencanje, porodicu, na kraju krajeva mozda i sebe osramotio ? Mozda sam vanzemaljaca, ali mislim da vecina ne bi tako rekla. Pa ipak je to bila ozbiljna dugogodisnja veza. Generalno gledano, vrlo je malo hrabrih ljudi. Zato sto to moze da kosta, ali na duge staze mislim da se uvek isplati. Samo treba imati strpljenja, a to bas nije lako uvek :-) Od exo, u 8. februar 2010 13:48:31 I ne samo strpljenje.:) @Lanna: sa tim kako zene i muskarci razlicito gledaju na iste stvari, svaki dan se susrecem. Veruj mi i grizem sebi m... od muke zbog toga cesto :-) a sto se tice muskaraca i zena ..... tja, svi ljudi (i muski i zenski) ce uvek uraditi ono sto im se moze, ni manje ni vise od toga. ovo drugo je krajnje pojednostavljenje, draga moja. sto ne znaci da statisticki gledano nije uglavnom tacno :-) shto me navodi na jednu prichicu koju sam davno prochitala u onim zabavnim rubrikama u novostima, sve se deshava u nekom manjem gradu u srbiji. ide nekako ovako: uz stepenice opshtine, svi veseli,penju se mlada, mladozenja i svatovi ne bi li venchalo dvoje mladih.mlada se sluchajno saplete o venchanicu i padne.mladozenja se besno okrece i : glupacho, debela i smotana...pa je l gledash kuda idesh?!?!...itd (uz josh niz "prigodnih"...).mlada ne progovara, polako se pridize,mladozenja je besno prihvata...i nastavljaju dalje ka prostoriji gde ih cheka matichar. napokon dolaze, matichar krece sa svojim chuvenim pitanjima...da vi taj i taj uzimate za zenu tu i tu...ovaj odgovara Da. isto pitanje postavljeno je i mladoj... samo shto je odgovor bio NE!. :) Ne znam da li ima neke veze ova prichica sa postom i komentarima ali ...chini mi se da ima neke paralele... :) pon - 28.12.2009Na Bozic u centar Balkana - BecsBec je metropola, i grad kontrasta, i prestonica kulture i prestonica Balkana u isto vreme. Otisao sam tamo bez ikakvih ambicija, osim opustanja i odmora. Grad prazan u praznicne dane. Dvorci ogoljeni hladnim vetrom, ali ipak svetli i nalickani. Ulice prljave kao na Balkanu. Ne, ovo jeste Balkan. Bio i ostao. Svako k'o poznaje Balkan sa vise od dve strane moci ce isto da potvrdi. Juznim delovima grada naprimer setaju se samo obojeni. Metro smrdi celom duzinom, sirinom i dubinom. Ali ipak, ili mozda bas zbog toga, su ljudi opusteni, nasmejani i prijateljski raspolozeni. Pocevsi od osoblja u hotelu i kaficu. Da li bih mogao da zivim ovde ? Meni se ucinilo kao idealna kombinacija: dovoljno love a ipak pomalo i duse. Nisu to Germani. Kako se zovu Balkanski Germani, a nisu Slovenci ? Pa Beclije. I onda dodje odgovor mojih bliznjih: Ali zasto onda ne ziveti u Beogradu ? Suvise je slicno, sve. Suvise je Balkan ovde, a premalo Evropa dole. Hmmm, mozda je u pravu. Barem za sada. Ostajemo na trenutnim polozajima. Bar za sada i uprkos gubicima. Moc i sjaj grada Beca dosao je posle Bozica. Burzuji su se pojavili tog suncanog podneva na ulicama. Finooo. Dvorci su zasijali jos vise. Marija Terezija se smesila sa nekog balkona, a Sisi cesljala svoju "predivnu" kosu kao i obicno. Pokazuju ko je gazda. Ili barem, ko je to nekad bio. Ali zaista. Ugodan boravak se nastavio i u poznatom Bermudskom trouglu (delu grada, gde je neverovatna koncentracija klubova i kafica). Dozvoljeno pusenje, Morcheeba iz zvucnika i opusteni ljudi okolo, ukljucujuci konobara cak. Na povratku, pravi vagon pronalazimo posle kratkog istrazivackog poduhvata ali ipak uspesno. Kao na Balkanu otprilike. U vagon restoranu konobar pocinje sam da prica. Skroz opusteno, i vrlo, cak previse, "normalno". Osvescenje dolazi na nemackoj granici. Debela Bavarka u uniformi kondukterke upada, i strogo, odsecno, krajnje precizno i profesionalno trazi nam karte na ponovni pregled. Masinovodja, na finom engleskom zeli nam dobrodoslicu u Nemacku. Dva pajkana u civilu krajnje indiskretno trkeljisu decka na sedistu preko puta nas. Decko ima malo tamniju boju koze. Peh... Sve u svemu dobrodosli u Germaniju....tj. kuci.
'bem ti pechalbu i ko je izmisli? :) uffff sad cu da se zamislim :-) sta ces, sto bi rekla jedna moja drugarica, nekome je zivot majka, a nekome maceha :-) Pomenuo si burzuje sto mi je bila asocijacija na nezaboravnu sliku koju sam videla ispred Opere. Koja je to bila parada bogatstva ali bez kica.:) Ili Kartner Strasse. Par u poodmaklim godinama. On u fraku, sa cilindrom na glavi, uz obavezan stap. A ona - duga, elegantna haljina, tip-top sredjena. Njih dvoje, ruku pod ruku, setaju u masi opustenog i apa-drapa obucenog sveta. Niko nikog ne primecuje. Sem sto se nama, sa ovog dela Balkana, okretala glava za tim prizorom, kao iz filma.:) Od Anoniman (Neregistrovan), u 29. decembar 2009 8:39:35 ali moje iskustvo kaze da treca opcija ne postoji ! (barem sto se evrope tice) ovo mozes formulisati kao severnjacka ogoljenost i juznjazka bahatost (koju neki nazivaju i dusom :-)). Npr. Spanci i Italijani su jos bahatiji od nas, a Svejdjani jos hladniji od Svaba. Provereno. sre - 22.07.2009Gastarbeiterske price (deo drugi)Atila, gastarbeiter u SAD, nepopravljivo neprilagodjen:
"J...s povremena besna letovanja i skupe izlaske kad mi to nije uzivanje, vec zamena za odlazak kod psihijatra!" Od Omu, u 22. jul 2009 16:04:56 Od paullus, u 22. jul 2009 18:25:36 Od Omu, u 22. jul 2009 19:52:24 Od ivy (Neregistrovan), u 7. februar 2010 11:56:11 sub - 18.07.2009Odelo ne cini NemicuCetvrtak podne, sedeli smo za okruglim stolom u pivnici kraj Zapadnog groblja. To je vec tradicionalno mesto, gde oprostajni rucak prave moje kolege, koje napustaju nas ranc prokletih zvani firma. Velikog imena i tradicije, ali tuzne sadasnjosti i jos tamnije buducnosti. Da, da ne zaboravim napomenuti, uglavnom moje kolege odlaze u prevremenu penziju. Nemacki recept za srecan zivot. Tj. zivot uopste. Ono pre toga...se tesko tako moze nazvati. I caskajuci opusteno o buducnosti prerano umirovljenog kolege Jürgena, dodjosmo do njegove cerke jedinice, mezimice, dvanaestogodisnje Stefani kao teme razgovora. Objasnio je kako je ona trenutno u fazi beskrajno dugog spremanja i doterivanja pre svakog izlaska iz kuce. Kako se beskrajno dugo sminka, slaze boje odela, bira koji ce Swatch da obuce itd. To redovno nailazi na iskreno zaprepascenje kod mojih kolega. Zaprepascenje i podsmeh. Kao da je u najmanju ruku rekao da joj cerka redovno jede govna za dorucak... I onda finale...jedino zensko za stolom...a zensko koje je bavi tehnikom u Germaniji se zaista ne moze tako nazvati, rece mrtva 'ladna: "Postoje zene, koje oblacenjem zele da postignu neke ciljeve u zivotu". Znam ja Gerdu, vec prilicno dugo, ali me ponovo sokirala, i super zasmejala. Onako usput, zapitah kolegu Bosanca pored mene, da li je razumeo sta je rekla i o cemu se radi. On odrecno klimnu glavom. I nastavi da zivi u svom gastarbeiterskom autizmu. Posle pet godina boravka ovde, ne moze da razume malo brze izgovorenu prostoprosirenu recenicu na nemackom jeziku. Uz to je tipicni programer, i na kraju Bosanac. Malo li je... OK, rekoh i okrenuh glavu po obicaju nazad. U sebi se pomolih Svevisnjem da mi da snage, za zivot medju ovakvim ljudima. Opet mi se ucinilo da sam pao s Marsa. eh, ta pechalba... Od spejsi, u 19. jul 2009 13:25:47 uzgred, preporucujem epizodu Vruceg vetra, kada Surda ide u Nemacku na Gastarbeit...genijalno Od paullus, u 19. jul 2009 13:26:14 Od paullus, u 19. jul 2009 13:27:19 Od spejsi, u 19. jul 2009 13:35:30 Od paullus, u 19. jul 2009 13:40:07 Od spejsi, u 19. jul 2009 13:43:15 izgleda je moja kuca putujuca :-) Od paullus, u 19. jul 2009 13:46:02 Od spejsi, u 19. jul 2009 13:53:40 Od paullus, u 19. jul 2009 14:01:18 Dakle dete je potpuno normalno, po mojim/nasim shvatanjima...nista preterano bre. Od paullus, u 19. jul 2009 14:06:18 Od paullus, u 19. jul 2009 15:58:29 pet - 12.06.2009Pozitivna nulaResio sam da napisem pozitivan, mozda cak i veseo blog... I nikako da mi nesto tako padne na pamet... Sve teska filozofija, cesto negativna i cinicna... Objasnjenja i analize. Opet negativne. Teske i nesrecne sudbine. Drustvena kritika. Anomalije danasnjice... Treba mi srecan kraj...ili pocetak...ili...
izgleda da je sreća neopisiva sama po sebi Od bloom, u 12. jun 2009 22:05:29 Od paullus, u 12. jun 2009 22:17:50 Od gamet, u 13. jun 2009 0:42:34 kad bih znao da li sam JA srecan, mozda ne bih ni pisao blog. a da li je ovo srecna sredina, pa to je ...sto bi rekli....vrlo kompleksno pitanje. indijci su najsrecniji narod na svetu....statisticki...a nema ih in 20 posto pismenih... dakleeeeeeeeeee....jebem li ga :-) Od paullus, u 13. jun 2009 1:33:43 ned - 22.03.2009Zar i ti brate Sebastiane ?Predrasude su krajnje cudna i opasna stvar. Neki su cak rekli, da su one najkrivlje za svo zlo ovog sveta. Niko na njih nije imun cak i najpametniji, najobrazovaniji, mentalno najsiri. Nastaju obicno iz prostog nepoznavanja stvari odnosno neobavestenosti. Pa to je uostalom normalno, i svakom se desava. I ne mogu se potpuno izbeci, definitivno. A kad dodju, i zapati se tu u mozdanoj kori, ne izlaze bas lako. I samo od covekove mentalne fleksibilnosti, sto je samo po sebi posebna vrsta inteligencije, zavisi kako cemo ih prevazici. Neke se ne prevazilaze jednostavno nikad. Ostaju tu celog zivota. Definitivno je najjednostavniji i najkraci put, ne prevaliziti ih. Stvoriti predrasudu, ili je jednostavno prihvatiti, zacementirati to lepo, i nadalje govoriti kako je to zivotni stav. Svesno ili nesvesno ostati usancen u njoj i mirna Backa. Ona parazitira u vama dalje ali vrlo cesto benigno. Steta je nevidljiva. Barem na prvi, drugi, i jos poneki pogled. E, to i moze tako da dalje ide, dok vas ne udari po tintari. Dok ne shvatite da tako ne ide vise, i da predrasuda stoji nasred puta kojim morate proci, bezobrazno rasirena i sa cinicnim osmehom prevaranta. Valja se sa njoj porvati...pa kom opanci, a kom..... Sebastian W. se doselio sa porodicom pre par godina iz prestonice u moje, najmanje selo na svetu. Prestonica je prakticno jedina metropola ove zemlje. Sa posebnim smekom, istorijom i tradicijom, i posebnim ljudima. Uvek pomalo otkacenim, drugacijim, alternativnim i sirokim. Tako barem kazu neki... Po vokaciji je jazz muzicar, pijanista. Svira u visoj regionalnoj ligi. Dakle povremene svirke na relativno nebitnim mestima, klasicne tezge. Sve iole ozbiljnije u tom pogledu nazalost nije dostigao. U "Unterfahrt"-u je mogao svirati samo na Jam Session-u. Cak sam ga i gledao tamo jednom uzivo. Osnovni izvor prihoda su mu, pak, casovi u jednoj privatnoj muzickoj skoli. Nesto tipa, "Djuro Salaj" (ako to jos uvek postoji) u Beogradu. Njegova zena Sabina, primetno krupnija a bogami i starija od njega je krajnje neobicna osoba. "Prodaje" svoju duboku filozofiju zivota cak i bez piva, bavi se alternativnom medicinom. To joj je cak i trenutno zanimanje. Obicno vikendom daje kurseve pravilnog disanja. Da da...ko je pomalo citao one istocnjacke mudrijaske knjige shvatice otprilike o cemu se radi. Dakle sve u svemu, finansijska situacija sa jedne strane sasvim nategnuta i nestabilna. Sa druge strane, to su ljudi, koji odaju taj urbani (mrzim tu rec, ali ipak je u slucaju prestonice koristim, samo tu), intelektualno-umetnicki duh. Siroko...siroko, cinilo mi se. Juce je Sebastian doveo svog sina na opusteno druzenje s mojim. Caskanje samnom je bilo neizbezno, i krajnje uobicajeno u ovim prilikama. Upravo su kupili novi auto, rece mi on gotovo stidljivo. Skoda Fabia, malo ali ipak njima dovoljno. Ta skromnost odnosno pomalo skrivena stidljivost s kojom je to saopstio kod mene uvek poentira. Rece mi otprilike, samo budala u ovoj zemlji baca pare za nova kola, svako normalan kupuje polovna, otprilike par godina stara. Ali u ovom trenutku, jednostavno, prilika za kupovinu novih kola, se nije mogla propustiti. Drzava daje 2500 EUR za njihov stari krs, ali zato se mora kupiti jedan novi auto. Izbor je pao na Skodu Fabiu. I onda vrhunac, odnosno finale. Parafraziram: "Znas, nas auto je vec bio star. I polako vec, pocinje da se kvari, tako da je prosto odrzavanje odnosno popravka postalo preskupo odnosno neisplativo. A i moja tasta mi je rekla da ne bi bilo lose da sa nasim starim autom vise ne dolazimo kod nje. Vec da kao i svi "normalni" ljudi, kupimo jedan novi auto. (Pa makar to bila i Skoda, rekoh sebi ja). Znas ona zivi na selu, i tamo se to sve jako gleda. Dala nam je i "dobrovoljni prilog" za kupovinu auta. Sta ces, to je tipicno nemacki." "Malogradjanstina?" - pitah ja. "Da, sta ces. To je tako." - uzvrati on. Nastavi naizgled sasvim normalno dalje, bez stida ili mozda cak ponosa zbog svega. Ja nisam, iskren da budem, ni primetio kako je on odreagovao u tom momentu. Sok je odradio svoje, tako da nisam ni bio u stanju. Ali vise mi nije ni bilo bitno. Fakti iz njegovih reci su dovoljno jasno i nemilosrdno govorili sami za sebe. Propratni efekti, kao npr. crvenilo u obrazima, apsolutni nisu bili potrebni, niti vise (barem meni u tom momentu) bitni. Nisam im se vise ni nadao. U tom momentu mi se ucinilo, cak sta vise bio sam siguran, da je sav onaj jazz, intelekt, alternativni (urbani) sarm prestonice, naizgled jasan i cvrst stav u zivotu, pao u vodu. A bogami i moje predrasude. Mislim da ne treba da objasnjavam koje. Od spejsi, u 22. mart 2009 21:58:23 Od spejsi, u 22. mart 2009 22:31:50 Od paullus, u 30. mart 2009 0:34:42 Npr. imam veoma stari model mobilnog. Postavim pitanje: "Mobilni me je poredan za?" Dajem odgovor:" Za poruke, za kratke razgovore." Dakle nije mi potrebno da fotografishem, da chatujem na netu, da dobijam informacije sa neta, jer imam foto aparat, imam non-stop net. Imam auto. Pitanje:" Za sta mi je potreban auto?". Ne putujem na daleke puteve - znaci ne treba mi super konforan auto, ne zaradjujem toliko da bih velikog trosadziju odrzavala - treba mi mali potrosac, ne kvari se - pravilno odrzavanje ga cini dugotrajnijim. A to da li ce se neko okrenuti za mojim autom, diviti mom mobilnom, biti impresioniran koznim namestajem - bas me briga. Prosto, covek treba da bide saglasan sa sobom, svojim potrebama i mogucnostima. Ostati svoj po svaku cenu, to je idealizam, što ne znači da bilo šta od gore navedenog odobravam. Predrasude je nemoguće iskoreniti, one su deo društva na žalost. Od bloom, u 30. mart 2009 13:05:51 Od littlemermaid (Neregistrovan), u 30. mart 2009 13:19:23 @bloom: pokusao sam opisati vise vrsta predrasuda. ali ponajpre moje. da li je to moj kvazi idealizam? gde je granica, pitanje je sad ? @T_D:ipak nisi odgovorila sta bi ti uradila :-) na osnovu napisanog, rekao bih da mislis isto sto i ja, ali nesto nisam siguran :-) sre - 31.12.2008Bozic na MallorciO Majorci postoje mnogobrojne predrasude, kao uostalom i o svemu daljem od sopstvenog nosa. U mom slucaju, najpre tipicne jugoslovenske predrasude, navodnog super mesta za odmor titove radnicke klase. Zatim, tipicna nemacka malogradjanska predrasuda, navodnog mesta za opijanje, povracanje i ejakulaciju najveceg sljama zapadne Evrope. I tako dalje i tako blize, sve dok nisam otisao tamo, prvi put... Jednostavno sve su to bile samo povrsinske ljusture. Kada ih zagrebes, vidis da je Majorka po mnogo cemu izuzetno i lepoo ostrvo: - tamo dolaze svi, od kraljeva do prosjaka; bukvalno - to je 17-ta nemacka savezna drzava; znaci sve funkcionise zacudjujuce oganizovano i tacno - bog joj je dao (gotovo) sve: od planina sa snegom, dugih pescanih plaza, predivnih sredjevekovnih gradova i gradica do naravno klasicne mediteranske klime - glavni grad je tipican, punokrvan spanski (veliki) grad, koji ne zaostaje mnogo ni za jednom Barcelonom - ima jedan od najboljih akvarijuma u Evropi ... I uprkos svemu, Bozic me na Majorci uopste nije impresionirao. Valjda jednostavno ne ide bez snega i hladnoce... Dzabe je.
Uzivaj veecras ;) Aaa, vratimo sam se ja odande vec...i pivo klizi polako (ovo domace bavarsko :-))...spremamo se za veceras...disko disko partizani :-) Jao, ti Rumuni, vide8 vec da si ih spomenuo negde... 'ajde, uzdravlje :) ajd uzdravlje druze, uzivaj...pisemo se i u novoj i boljoj godini ! moj slučaj je višak vremena i manjak prijatelja. I u pravu si, prija kada posle dugih godina u kojima si mislio da si niko i ništa odjednom neki nepoznati ljudi govore suprotno. I uopšte nije važno da li su pritom iskreni :) Nadam se da nije bas tako crno kod tebe...iskreno Ali et, tu smo sad...pa pisemo se...nadam se...na dobrobit svih, a ponajvise "sire drustvene zajednice" :-) uzgred...pise tamo na svaka 3 metra "Nadal"....ja mislio on..kad ono Bozic...to znaci Bozic na njihovom (Spanskom ili Katalonskom ili Majorkanskom, je..m li ga :-) sub - 22.11.2008Cemu ovaj fucking blog uopste...?Ja sam u blog uleteo sasvim nepretenciozno, tiho, na prstima. Ne slucajno. Necu to...uopste. A i povukao me i "glavni tok"...priznajem. Kao klinac, pokusavao sam sto puta a pisem dnevnik. Ali nikad nije trajalo duze od par nedelja. Pisanje sastava u skoli sam uvek voleo. I mislim sam bio solidan. Pogotovo u pubertetu. Gomila emocija je davala plodove. Moje kasnije novinarske avanture su produzile kontinuitet pisanja. I eto me sad na netu...Tamo sam ionako po vasceli dan, pa da nesto napisem. Pre svega sebi...za dusu....dokument mog vremena sadasnjeg, mesta, vremena, trenutka koji prozivljavam. Mislim da ce to biti zanimljivo procitati za koju deceniju. Mislim meni pre svega... A ostali, ako se upecaju u moju mrezicu...svaka im cast. Tako je to ...kod mene. A onda sam poceo i da citam neke od tudjih blogova. Neke i od onih znamenitih...na "znamenitim" sajtovima...cak i sa VIP predznakom. Mos' misliti... I malo po malo, jer meni ionako treba malo vise vremena (mislim ..u nekim stvarima...da ne bude zabune...daleko bilo), shvatio sam zasto, cemu i kako to ljudi rade. Pre svega za licnu promociju...Za razgibavanje licnih biznisa u povoju. Pa isto covece kao Big Brother. Odmah mi je je to palo na pamet. Nisu oni kunici u onoj kuci, da bi se zabavljali ili osvojili tu neku nagradu. Samo marketing, PR, reklama.... Zatim za laganje, proseravanje, lecenje kompleksa, pokazivanje znanim i neznanim da sam "uspeo" u zivotu. Ionako je ovo virtuelan svet, i provera je tesko moguca. Idealno okruzenje....pliva se bez kontra struja. A statistika radi svoje...klik, po klik. Kvote rastu... E sad ima i ona grupa ljudi koji su u stvarnom problemu. Npr. zdravstvenom. Usamljeni, sa viskom vremena i manjkom prijatelja. I onda oni svoju pricu, privode kraju uz pomoc bloga. Na ovaj ili onaj nacin, pomogne im definitivno. I to je sasvim OK. LJudski, sto bi neki rekli...Ali i tuzno, mislim meni. Pre svega sto sam ZNAO neke i licno od takvih. Je... ga i to je zivot. A gde sam ja u celoj toj prici ? Pa ... "negde izmedju" ....valjda...sto bi rekla Nina Kirsanova u istoimenom filmu, cini mi se Rajka Grlica. Nisam bolestan (koliko znam), ali se ipak pomalo lecim ovim pisanijem. Cista klasika...nista posebno. Nisam neuspesan i nesrecan...pa ne moram da lecim komplekse...ali priznanja nikad dosta. Takvi smo mi...homo sapiensi. Jedino mi reklama zaista ne treba. Mislim...necu. Tacka. Pogotovo ne sada. Ima i drugih nacina. A i ne znam da lazem bas, pogotovo ne pisuci. Dakle...guramo dalje. Svako po svom. Pa ko duze izdrzi... P.S. Muzika za veceras - Laka - Zec (ceo album) p.s. svidja mi se ona tvoja pisanija o osmehu. znam da je ovo pogresno mesto da to komentarisem...ali j...a :-) ali sto rece biljcica, kad se ne moze onda se i nece :-) kad se kune "samo" u decu i slicno, onda je situacija neizvesna. pa mislim da se danas samo budala hvali time da ne zna da laze. u germaniji ako hoces da NE dobijes neki posao, samo treba na razgovoru da kazes da ne znas da lazes. pa ti vidi...:-) pa nije to bilo objasnjavanje ili nedaj boze pravdanje...nego samo pokusaj da se napise nesto zanimljivo onako usput. eto shvatio sam da je sto se tebe tice pokusaj bio neuspesan :-) e znas sta u nemackom slengu znaci plav ("blau"): pijan :-) @Biljcica:Nisam ukapirao kontekst. Ali verovatno i ne treba da ukapiram :-) aaa, pa sta da ti kazem. to je moje misljenje....tj zakljucak...otprilike. Sve u svemu, mrka kapa...Ajde druze bar ti nesto pametno primeti :-) Od Anoniman (Neregistrovan), u 23. novembar 2008 19:37:46 A cemu blog... nekom za druzenje, nekom za samopouzdanje i Egic, jedna neozbiljno-ozbiljna zaebancija... i krajnje periferna kad imamo vremena za zivot van matriksa. pa nek pukne gde pukne Ovo tipkanje sam i probao zbog toga, da vidim, da li moze da skoci kvota (malo je smesno ovo tako zvati, ali nema veze) i bez bljuvotine tipa: - sto sam divan, pametan i uspesan, zivim u inostranstvu i putujem bez viza, kojekude - popio sam kafu u istom restoranu sa Oliverom Kanom - HiFi sistem mi kosta 3T Eura ... I na kraju, kao usput, link moje firmice, ili barem nevladine organizacije :-) Ko je tu lud...tj. da vidim koliko sam lud :-) Da ne bude zabune....mislio sam da se to podrazumeva, ali ipak da napisem....cast izuzecima...znam da ih ima. I nije ovo jedini blog...na sprskom...selbstverstandlich. OK? ...OK. Koja bre reklama...pa ovo je bre eksces/zez/paradoks/anti reklama. I koja bre ciljna grupa...nista ne kontam... OK...je..s ga ...ko kapira kapira ovo se stvarno pretvorilo u druzenje, chat...zanimljivo, potpuno iznenadjujuce for me. a bavariju ces morati ti da popijes za mene, jer ga u bavariji nema. to nije uopste nemacko pivo. inace, velika marketing ispala....poglavito istocne evrope (kao i uvek) dosta mi za danas...odoh da gastarbajterisem... pisemo se... pozdrav svima... o blogu sam mislila da je to mesto samo za ozbiljne pisce, kolumniste, ljude koji imaju shta pametno reci...kad ja tamo,a ono ....medjutim...i mogu ti reci bash zbog toga mi se i dopalo... :) "ova igra se zove, neshto izmedju..." i za svakog poneshto... a ono za laz... bash pre neki dan na tv neka bbc-ijeva emisija o lazi...zashto to radimo, kako, zbog chega...itd... izmedju ostalog kazu, da svi lazemo ( pa sad kako ko, neko malo. neko malo vishe, neko samo kad je neophodno...) i da je tako od kad je sveta i veka, i da ce tako i ostati, jer kad bi svi govorili istinu svet bi se raspao zato shto chovek po svojoj prirodi ne moze uvek da se suochi sa njom... Nego... o chemu si ono pis'o u postu? ;o))) Od Anoniman (Neregistrovan), u 24. jul 2009 10:25:49 pet - 07.11.2008OazeEvo slusam Oasis uzivo..preko radija Divota...uzivam ... ponovo. Nedavno sam naime u vezi s njima shvatio neke stvari: Prvo, da je to stvarno super band. Kult..evergreen....i jos uvek dooobar. Neizbezan deo moje male muzicke kolekcije. Nasledje za buduce generacije. Drugo, obelezio je otprilike moje najbolje godine zivota (sredina 90-tih, tj. sredina mojih dvadesetih). To je bilo neko ludo, super vreme za mene, kada sam ih, nenamerno ustvari, slusao jako puno. I oni su tada nepovratno usli u moj zivot. Njihove gitare su definitivno obojile to vreme u meni. I svaki put kad ih sada slusam, kao i veceras, emocije su neizbezne. A uzivam u svirci uvek iznova. Jakooo... Jos i da ih vidim uzivo. Ali bice i to...obecavam (kome? ne znam ni sam :-)) Trece, oni su zaista bili i ostali pravi rokenrol. Mislim, za mene. I tada pre otprilike desetak godina a i sada. Sa svim onim nusproduktima, tipa arogancija, droge, tuce, neke zene....a uz to i lova. Velika lova...priznajem im, kao retko kome, zasluzena. Ali pre svega..super svirka. Cetvrto, slusam ih, sasvim nenamerno, uvek kada sam najbolje raspolozen. Super kompliment...za njih...od mene. Eto veceras su kod mene pobedili ritualno gledanje Big Lebowskog. Malo li je... Hvala braco...i pozivite mi jos... ned - 19.10.2008Gastarbajterske price (deo prvi)
Epizoda 1: - Dusko Petricic, karikaturista i kanadski gastarbajter: "Kao da mi je te godine neko ukrao. Nije reč samo o starenju, jer smo svi stariji 15 godina, nego ne znam gde su mi iako sam zaista mnogo radio sve vreme, ispunio život onim što volim i izborio se za mesto u novoj sredini. "
Epizoda 2: - Fatih Akin, poznati nemacki filmski reditelj ("Gegen die Wand"), druga generacija turskih gastarbajtera u Nemackoj: Parafraza: "Ja imam privilegiju da mi posao "daje" mnoge stvari: razvoj licnosti, nova dragocena zivotna iskustva itd... Gastarbajterima posao "daje nazad" samo novac. Nista vise. (Njegov otac je 35 godina bio predradnik u jednoj fabrici. Prao je flase...) pet - 04.07.2008Nemacki pasos - detektor za jajare
U Germaniji se pravo na pasos stice nakon 8 godina legalnog boravka u njoj. Vecina nasih ljudi i zivi ovde (tj tamo :-)) legalno, placa porez itd. U medjuvremenu se neogranicena dozvola boravka i rada dobija nakon 5 godina boravka u zemlji. Taj status razlikuje coveka od "obicnog" Nemca samo u pravu biranja na izborima. Samo u tome...niucemu drugom...zaista A da, ima jos jedna mala stvar, a to je putovanje u inostranstvo. Dakle sa stalnim boravkom u Germaniji ima slobodno kretanje bez viza u podrucju Sengena...i jos par zemalja npr. Svajcarska. Za sve ostale zemlje vazi status kao i za svakog drugog srpskog drzavljanina. Zasto onda uzeti nemacki pasos ??!! Zasto? Ne kontam... I pritom se odreci srpskog jer dvojno drzavljanstvo izmedju ove dve zemlje nije moguce. Zbog teskoca vadjenja npr. engleske vize? Nasim "velikim gastarbajterskim menadzerima", kao i svakom ko tamo putuje poslovno, to obicno obavi neka sekretarica. Pa da mozda to i nije tako zanemarljiva prednost Zbog ljubavi prema Angeli Merkel ili nemackoj Socijal-Demokratskoj partiji? Ma oni obicno ne znaju ni ko su i sta su to... Samo iz jednog jedinog razloga...da bi u rodnom mestu mogli da ga pokazu. I onda su valjda uspeli u zivotu ! Ici ce oni i dalje u pravoslavnu crkvu kad treba, dizace tri prsta kad treba, braniti besomucno jezikom Kosovo posle dva popijena piva, kad treba...a na kraju i pljuvati do iznemoglosti te iste Nemce, naravno kad treba. Da ne bude zabune ima medju njima dosta i dece iz kruga dvojke, "navodnih" akademaca (mislim na stecenu diplomu). Nisu oni ni jadne izbeglice bez domovine, naroda i vere. Dakle...nisu to oni drugi tamo...vec naizgled, normalni, perspektivni, pametni i jos relativno mladi ljudi... Kako covek moze biti jeftin...Strasno je to kako se to lako (a bogami i cesto) srpskom narodu desava. Kod drugih nije tako...znam pouzdano...ima ih raznih ovde u Germaniji. Ja nemam drugo, bolje ili pametnije objasnjenje ili komentar. Samo jedna rec: JAJARE. Ako neko ima neko bolje objasnjenje ...neka me utesi slobodno ksks Od dabarce, u 5. jul 2008 11:14:21 Ali svakakvih nas ima...bas svakakvih... Od paullus, u 5. jul 2008 11:43:02 To izgleda ovako http://www.youtube.com/watch?v=NT1th2WPk6w Ili ovako: "Неки од њих спремају се од поноћи и стижу и пре изласка сунца како би спречили опасност да остану без драгоценог места. Полицајци ОУП Вождовац незаинтересовано пролазе поред гомиле, ишчекујући окупацију шалтера тачно у осам." http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Od-ponoci-u-red-za-pasosh.sr.html Ili ovako: "Vrhunac celokupnog scenarija za dostavljanje papira za vađenje pasoša je upravo onaj deo koji se odnosi na zarađivanje novca, tamo gde to ne bi trebalo da se radi. Naime, na jednom od šaltera, može da se dobije papir na kom je odštampan broj telefona na koji možete da zovete kako bi saznali koji broj je trenutno na redu. Cena jednog minuta razgovora plaća se 30 dinara + PDV. Razlog zašto ovako nešto, smatramo vrhuncem bezobrazluka je taj što pored toga što ih nije sramota sopstvene neorganizovanosti i maltretiranja, koje priređuju ljudima za dokument na koji imaju ustavno pravo, još propagiraju da trošite novac kako bi ste saznali nešto što ne možete da predvidite upravo zbog njihove neorganizovanosti!!! Zar nisu sjajni?" http://www.adriatalk.com/redovi-za-biometrijski-pasos-i-dalje-nehumani/ Ili ovako: http://www.youtube.com/watch?v=ZhsCXXxCGw0 Kad procitam da neko ne moze da shvati kako se neko odrice pasosa zemlje koja ga tretira kao stoku, onda mi se ukljuci detektor za mlatitelje gloginja tudjim kurcem. Od Zdravko / Novi Sad (Neregistrovan), u 10. jul 2010 0:12:02 sre - 02.07.2008Dobri ljudi odlaze tiho (Joachim)Postoje stvari koje znate vec decenijama, a ipak vas pale iznova. Pogode vas i dotaknu, prodrmaju onako propisno i onda vas zivot opet ide normalno po starom. Do sledece slicne prilike. Ali opet se vracaju...Kao bolest koja se ne leci...Kao ruzan san koji se nenajavljeno pojavi, i zavrti stari film. Vec sto puta odgledan, ali jos uvek aktuelan. I pritom, svo iskustvo, pamet, racionalnost ne pomazu. Sto puta kazete sebi, otprilike - "to je tako u zivotu"...ali ipak vas pogadnja, razalosti i razljuti. Over and over again...
Joachim je sredina pedesetih...tj znam tacno, rodjen je u februaru 1953.. Za prevremenu penziju, po najnovijem pravilu moje firme fali mu tacno 2 meseca. SHHHHHHHHHHHHHHHHHHit.... Radio je kao laborant-tehnicar u nasoj laboratoriji. Pomalo haotican, ponekad i cudan, toliko da cak pomisljah i da je poluretardiran. Ali ipak je svoj posao (zaista ne tako lak) radio posteno. Njegova uloga je i bila, da drzi laboratoriju i opsluzuje svaku susu koja u nju naidje. Kad god kome dune da hoce nesto da testira, Joachim je bio duzan da mu spremi opremu za to. Trudio se, i odradjivao posao. I mnoge je pritom saslusao, a bogami i pomagao in u njihovim "genijalnim" namerama. A sto mi je najvaznije bilo, s njim se moglo uvek dogovoriti i dobiti od njega uradjen posao. Ljudski, fino, prosto, normalno... Cak i kad ne ukapira iz prve sta hoces od njega, saslusa i odradi nekako. Bez kukanja, zakeranja, pametovanja...I uglavnom uz osmeh. Ali to se u Germaniji vidja prilicno retko, u mojoj firmi jos redje. I zbog toga mi je dodatno bio simpatican. Zato mi je bio drag. Jednostavno...dobar covek. Poslednji mohikanac... On je u nedostatku 2 meseca za prevremenu penziju dobio otkaz ! Naravno sa solidnom otpremninom, cisto da sve lakse prezivi. Zasto, pitao sam se. Nije bio savrsen svakako, ali odradjivao je posao. Bilo je sigurno i gorih radnika od njega. Ali boljih ljudi, malo. Sef njegove grupe ga jednostavno nije voleo. Debela, drska svinja iz obliznjeg sela, koji je posle pedesete postao sef, pa mora to nekako i da pokaze. Da je on neko...i da moze nekome cak i da da otkaz. Izbor je pao na Joachim-a. U ponedeljak je Joachim-u bio poslednji dan na ovom poslu. Rece mi da jos nije nasao nista drugo, ali se ipak seli za Berlin. Jedini razlog selidbe za Berlin mogu biti jeftinije kirije i generalno manji troskovi zivota. Neuverljivo mi rece, da je njegov razlog, sto ce njegova zena tamo naci lakse posao. No way...nisam mu poverovao...ali sam to naravno precutao. Sledeci razlog, je moguce i to, sto njegov ponos to nije mogao da istrpi. Skoro svi gradovi u Germaniji su ustvari male varosi i lose vesti se jako brzo sire. Jednostavno je odlucio da ode, 600 km dalje. A mozda, da bi i sam sve lakse i brze zaboravio, i nekako krenuo iznova. Ne mogu reci ispocetka. Rekah mu da mi je zao sto ide, i da mi je iskreno bilo zadovoljstvo raditi sa njim. Pruzio sam mu ruku...i krajnje sokiran video kako su mu oci zacaklile. Pa to su gotovo suze covece...Prave ljudske emocije. Postoji li to u ovoj zemlji, u ovoj hemisferi, u ovom veku...jos uvek ? Joachim je jednostavno (dobar) covek, koji je to i pokazao. Tacno onoliko koliko treba. Da vide samo oni koji treba da vide, a oni drugi...nikako. Covek u krizi, koga su zajebali...zestoko. Grlo mi se steglo, kako vec odavno nije. Da nekako ublazim stvar, dadoh mu moju vizit kartu, sa predlogom da ostanemo u Email kontaktu. Naravno, da mislim, da od toga nece biti nista, niti sam preterano zainteresovan za to. Ali nisam imao bolji izlaz iz ove ocajne situacije. Potapsao sam ga po ramenu, i izjurio iz laboratorije, sto pre sam mogao. Gorak ukus u ustima i srcu ostao mi je jos par sati. Dok mi kolotecina nije malo isprala mozak....a i srce. Od Joachim-a se skoro niko od kolega nije oprostio. Skoro niko...Tiho je sredjivao svoje papire tog poslednjeg dana, saaam. Samo retki primerci su mu prisli, a to je inace cak i ovde obicaj. I kupuju se pokloni. Joachim je to zasluzio od mnogih...ako nista drugo jednostavno ljudski. Ali nista nije dobio. Kada sam sledeci put usao u laboratoriju, jednostavno ga nije vise bilo tamo. Sredio je papire i nestao. Naravno da mi se ucinilo, da skoro niko to nije ni primetio. Skoro niko to nije ni komentarisao. Da li su u svojoj unutrasnjosti svi ovi ljudi zaista bili tako mirni? Ne znam ... verovatno jesu. Ali to je njihova stvar. Njihova i bozija. Tiho, necujno, coolerski, jednostavno, Joachim je otisao... Jebes ovaj zivot...rekoh ja sebi, i nastavih dalje. Od spejsi, u 2. jul 2008 21:10:31 Od gamet, u 2. jul 2008 21:54:10 Inace "Lovac na srecu" znaci Avanturista. Dao sam ime po jednoj kultnoj radio emisiji. Od paullus, u 2. jul 2008 22:06:39 ksks Od dabarce, u 2. jul 2008 23:47:51 Od Truli Kapitalista (Neregistrovan), u 3. jul 2008 11:20:08 Pokusao sam ovo da ispricam na ljudskom, pomalo sentimentalno.nivou. I oboje imate pravo u neku ruku...u krajnjoj linij (anti)kapitalizam i sve moguce posledice koje on donosi je produkt Coveka i njegovih emocija u krajnjoj liniji. Ajd uzivajte...gde god bili Od paullus, u 3. jul 2008 12:51:29 čet - 01.05.20084:0 u Zankt Petersburgu, kratka prica o Nemcima i RusimaPonos cele Bavarske igrao polufinale kupa UEFA sa "divljim" Rusima u gradu Zankt Petersburgu. Odrali ih Rusi....poosteno. Valjda je zadnji put bilo tako, tamo negde oko 9. maja 1945-te. Gledao sam tekmu sa jednim Rumunskim Svabom. Dakle Svaba otprilike koliko i ja Crnogorac :-) Ali trudi se stvarno. Neki to zovu adaptacijom, asimilacijom, integracijom...je..m li ga. U svakom slucaju kod mene se nikad nece primiti. Nemam pelcer...na svu srecu. I pitanje za koga navijam u ovoj tekmi... Kada sam upoznao Nemce ovde u Nemackoj, i kada sam upoznao Ruse, doduse isto u Nemackoj, ne volim vise ni jedne ni druge. Da se razumemo, ne mrzim....po definiciji. Rusi nisu oni iz filmova i klasicne literature. Nemci nisu nimalo posteni i moralni, kako mislih nekad. Dakle ne navijam nizakoga. Samo kontriram komsiji da bude zanimljivije. Rosija...Rosija...:-) Jedna stvar im je zajednicka, mislim Rusima i Nemcima. To je arogancija i oholost, velikog i snaznog. Nikad nisam voleo takve tipove. Ako nisam mogao da ih isamaram (a uglavnom nisam :-), jer su jednostavno bili jaci od mene), nikad im se nisam pokoravao i postovao ih na bilo koji nacin. To mi je ostao princip do danas. Za to je valjda moj levicarski odgoj kriv....A mozda i genetika cak....j...m li ga. Za dupelisca se mora roditi, ubedjen sam. Rusi su mi rekli, da kod njih vazi misljenje da oni imaju samo dva naroda za prijatelje. Bugare i Srbe. Cik pogodite zasto....pa geografski smo dovoljno daleko. Veze na daljinu nekad bolje funkcionisu nego deljenje istog kreveta svake noci. Virtuelna stvarnost...cyber svet. Fatamorgana. Nemci nemaju ni prijatelja ni neprijatelja. Oni jednostavno nemaju te kategorije. Na svim nivoima. Od porodica, brakova do politike. Mnogooooooo dosadno. I je..no racionalno. Uz to i vid nadmenosti i aroganicije u svakom slucaju. Po principu: toliko sam dobar da mi niko ne treba. I kad nesto lose krene (npr. ovih 4:0) onda smo mi sami za to krivi. To je bio los dan...a da li su ovi drugi mozda dobro igrali...ma nema sanse, tj apsolutno je nebitno. Tu su koreni fasizma moj brale. Otrovi ne izlaze iz krvi tako lako. Sad mi pade na pamet, da to i objasnjava zasto Srbi nisu fasisti i daj boze nikad nece biti. Mi uvek trazimo krivce medju drugima....dakle potpuno obrnuta logika od ove nemacke. Tako ja gledam na Ruje i Svabe, onako usput, sa strane... ...pokusavajuci da prezivim u realnom svetu ne mrzeci nikog. Iskreno....
Od dabarce, u 2. maj 2008 0:20:38 Od paullus, u 2. maj 2008 0:23:45 Od dabarce, u 2. maj 2008 0:26:03 Od dabarce, u 2. maj 2008 0:28:17 a sta si ti ocekivala? Dakle..." uzmi me za kuma, ili starog svata...ili za devera ako nemas brata" :-) Od paullus, u 2. maj 2008 0:31:49 Od dabarce, u 2. maj 2008 0:33:14 Onomad im behu krivi Jevreji sto nemaju para pa udrise po njima... Kamo lepe srece da smo tako zlatni... I mi smo se kolektivno promenili, sta ces... Od Omu, u 19. oktobar 2008 14:01:28 Nisam je uopste rekao da smo zlatni, ali nismo nacisti ako kapiras sta mislim. Eto toliko...Ma cool su Svabe .-) Tu sam ja, tj. ovde, kud cu... :) Dobar post. Od Omu, u 19. oktobar 2008 15:23:11 ned - 06.01.2008Deda Steva je otisao...Nikada nisam voleo fraze tipa...dosta je ziveo...neka ide redom i slicno... Moj deda Steva je otisao u predvecerje Badnjeg dana po novom kalendaru...tiho...jednostavno...stalo mu je srce Nedostaje mi...to je teze nego tuga... Deo mene je sa njim otisao...zaista...Moje detinjstvo obojeno zvukom tamburice, mirisom ravnice u svitanje, njistanjem konja, bezgranicnom ljubavi bliznjih...To je sa njim definitivno otislo u moja setna, nostalgicna secanja. O mom dedi Stevi sam poslednji put pisao sastav u osnovnoj skoli i evo sada post na Blogu...Morao sam negde to da izbacim i zapisem. Sva ta osecanja, kojih sam istovremeno pun i prazan. Mog dedu nije bilo lako voleti. Ziveo je uvek na svoju ruku, samotnicki, divlje, bez obzira, straha odnosno pameti. Ostace price sa ruskog fronta, Staljingrada, pijanih Budimpestanskih noci...Pricao ih je samo kad malo popije, sa neizbeznom recenicom da u ratu ni jedan metak nije ispalio na ljude. Bio je tipican jedinac, u porodici gde jake zene guraju napred a muskarci umiru u ratovima ili od bolesti. On je nekako preziveo, ponekad mi se cini greskom. Takav mu je i bio zivot...jedinstven...samosvojan...na svoju ruku. Ovo je definitivno u meni zavrsilo jednu epohu...moja porodica sam manje vise ostao samo ja...nema vise detinjstva....i ljubav moram da trazim i borim se za nju negde drugde. Za mog dedu ovaj Blog...i njegova pesma " Aj cija frula ovim sorom svira..." Laka ti zemlja deda!
Od omu, u 6. januar 2008 17:40:50 sub - 23.06.2007Da li odmor jos uvek pomaze?Eto ne bas potpuno gastarbajterski ali vratismo se sa odmora. Sunce, more, podvodni raj...lepooooo Da li pomaze ovaj odmor, koliko ce da traje jos lepo raspolozenje. To se mi mnogi pitamo... I onda logicno pitanje, ako mi ni odmor vise ne pomaze, tj. ne menja situaciju u glavi...sta onda? Alaaaaaaaaarm???? Ili je to mozda znak da mi posao i njegov neizbezni stres ne pada vise tesko, i time razlika odmor-posao nije vise tako velika, drasticna i sokantna...?! Razmisljam o tome... Za pocetak videcemo kako ce sve izgledati u ponedeljak na poslu. Prvi dan posle odmora je uvek za pamcenje....:-) pet - 03.11.2006Zeljko Joksimovic - kultura?Radio je nastavio da bude omiljena stvarcica u ovoj novoj domovini. Jedan od omiljenih stanica, narocito moje zene, "Deutschland Radio Kultur". Centralna drzavna stanica, na visokom profesionalnom nivou. Nesto poput treceg programa Radio Beograda. Muzika: klasika, filmska, razne jazz varijante:lounge i sl. Dakle perfektno sa vecernji chill out nakon napornog gastarbajerskog radnog dana...ili npr za uspavljivanje malog deteta. I mi to koristimo obilato. E sinoc oko 22:30 u terminu kada ide lounge muzika...verovali ili ne...Zeljko Joksimovic - Lane moje. Pa ti vidi...dragi moj gastarbajteru. Ko je sad ovde seljak, ko gastarbajer, ko urban i sl....a ko ne. Ponavljam, to je jedna VRLOOOOOOOOOOOO ozbiljna radio stanica. ned - 25.06.2006Pocetak - U gostima kod prijateljaLovac na srecu, je postao gastarbeiter. Ali lov na srecu se nastavlja. Ovog puta "u gostima kod prijatelja". Sve u svemu jos uvek cuvam rezultat: 1:1 i to bogami u gostima... Nastavak sledi... |
||||
|
|
||||
